Strpljenje prijatelja za vaše probleme nije beskrajno. Pažnja terapeuta je vremenski ograničena i često preskupa. Zamislite da sve svoje probleme možete da rešite uz pomoć papira i olovke, a oni su jeftini, beskrajno strpljivi, uvek prisutni i nikada ne osuđuju.

Američki psiholog i rodonačelnik terapijskog pisanja Džejms Penebejker je utvrdio da je specifičan jezik koji se koristi prilikom pisanja povezan sa fizičkim i mentalnim zdravljem. Godine 1996. sproveo je studiju u kojoj je jednu grupu učesnika zamolio da izrazi traumatično iskustvo kroz pokret, dok je od druge grupe tražio da se izrazi i putem pisanja. Samo grupa koja je koristila i pokret i pisanje pokazala je značajna poboljšanja.

Inače, koreni modernog terapijskog pisanja počivaju u biblioterapiji, odnosno obliku terapije koji koristi literaturu i čitanje kako bi pomogao ljudima da se suoče sa izazovima u vlastitim životima. Ova praksa datira još od 5. veka p. n. e, kada se verovalo da leči melanholiju, tojest duboku depresiju.

Terapija pisanjem dobila je zamah u Sjedinjenim Američkim Državama u ranom 19. veku. A u ranom 20. veku ju je popularizovao psihoanalitičar Sigmund Frojd. Naročito svojim tekstom „Kreativni pisci i sanjarenje“.